Одакле новац за раднике Фијата?
Јесу ли синдикати у Србији независни? Питање које се с времена на време нађе у фокусу јавности, овог пута је оправдано једним помало бизарним догађајем.
У Фијату, у Крагујевцу, радницима који су летос штрајковали, већ данима се дели новац и то тако што први човек Самосталног синдиката Зоран Марковић „иде кроз фабрику са кесом пара, а његова два сарадника иду иза њега са евиденцијом у којој пише коме треба да да колико новца“. И онда он из кесе извади смотуљак, изброји одрезано и подели захвалном раднику.
Сцена је бизарна због начина поделе, али је далеко озбиљније питање од тога, одакле синдикату толики новац – четврт милиона евра, колико ће укупно бити подељено штрајкачима, као помоћ за време проведено у штрајку, за које им послодавац, сасвим у складу са законом, неће дати плате.
Е сада, неоспорно је право синдиката да својим члановима даје помоћ, да прикупља новац од чланарина и да чува уштеђено у својим фондовима из којих ће финансирати борбу за права радника. То је и његова обавеза и једна од основних полуга синдикалне моћи.
Али, да би то била „полуга синдикалне моћи“, тај новац мора припадати синдикату, то јест не сме бити добијен од оних против којих се синдикат бори – у овом случају од Фијата, односно, може се слободно рећи, и од државе. Јер, ако послодавац финансира синдикат, онда је јасно да тај синдикат не ради у интересу радника, него у интересу послодавца. Или по оној народној: чија земља његова и вера.
А управо то се сада ставља на терет Самосталном синдикату. Ривалски Независни синдикат је убеђен да је Самостални добио новац управо од Фијата како би раднике платио, умирио и задржао кредибилитет међу њима, за следећи случај када буде затребало управљати њиховим незадовољством. Независни синдикат наравно има мотив да овако мисли – између осталог и зато што он нема тај новац да подели својим члановима, а ови други имају, али објашњење Самосталног синдиката даје потпуног основа оваквој сумњи. На питање одакле им четврт милиона евра, прво су рекли – од Савеза самосталних синдиката Србије. А кад је СССС демантовао да им је дао било какав новац – од „страних и домаћих донатора који су хтели да остану анонимни“.
То су два потпуно различита објашњења дата у размаку од 24 сата. Ово прво се испоставило као лажно, а друго је непровериво. Држава је децидно рекла да она није дала паре Фијатовим синдикалцима, али сам Фијат – ћути.
С обзиром да је Самостални синдикат са италијанским шефовима склопио споразум који су многи окарактерисали као изразито лош, чак се одрекавши права на штрајк у наредне три године, прецизно објашњење одакле толики новац мора бити дато. У супротном ће само нарастати уверење да је и у преговорима о штрајку, за Самостални синдикат важила девиза: вежи коња где ти газда каже.
Где се такав коњ везује, свима је јасно.
(Данас/Синдикализам)
